18 lip VINO.RS – Traminac kao ljubimac
Ilok je 14. i 15. juna bio centar sveta kad je sorta traminac u pitanju, a Vinko Ručević i Željko Garmaz, organizatori premijernog festivala vina od ove sorte pod motom „Traminac je naš ljubimac“, čini se da s uživanjem mogu da odahnu i pripremaju sledeće izdanje dogodine.
Organizatori festivala sa zvezdom Alzasa, Željko Garmaz, Mišel Ginglinger i Vinko Ručević
Dvodnevni festival smešten u divnim ambijentima vinarije Stari podrum u Iloku, koja rado podvlači činjenicu da se radi o najstarijem i najnagrađivanijem podrumu u Hrvatskoj, te u dvorcu Principovac, na istoimenom izvanrednom položaju vinograda, predstavljen je u tri celine: teorijsko-praktični masterklasovi i radionice; vrhunsko uparivanje specijalnih vina i gastro-majstorija čuvenog chefa Toma Gretiča, koji je na maestralan način izvršio dekonstrukciju lokalnih specijaliteta; klasičan vinski salon drugog dana sa pedesetak vinarija iz regiona, a sve posvećeno isključivo sorti traminac.
Tokom šest sati radionica viđeno i probano je sve što se od jedne sorte može zamisliti. Od rudimentarnih primeraka, do savršenstva, od barutne suvoće do ekstremne slasti, od mirnog do kipuće penušavog vina, od primeraka sa 7,5 pa do preko 20 procenata alkohola, od krajnjeg istoka Srbije, preko sela Tramin u Italiji, gde se nagađa da je sorta nastala, pa do najzapadnijeg Alzasa. Pa čak i vino koje je spasilo papu Jovana Pavla II. No, krenimo od početka…
Đorđe Bikicki, iznenadna promocija u pravom trenutku
Teško je pobrojati, ali oko pedesetak etiketa smo sa slašću isprobali za 300 minuta, što mu dođe čaša vina na svakih 360 sekundi. Ovaj mirisni sled otvorio je profesor dr. Bernard Kozina osnovnim crticama o sorti i njenim tek pomalo razotkrivenim tajnama. Tako postoje dve teorije o nastanku sorte, prva da stiže sa severa Italije iz sela Tramin, druga, da joj je postojbina tamo gde i najslavnije uspeva, u Alzasu. Rasprave se vode i oko toga da li je to jedinstvena sorta sa dva evidentno potpuno različita varijeteta, mirisni (gewurtztraminer) i crveni traminac, ili su potpuno različite sorte? Pri tome, mnogi zaboravljaju beli traminac koji je takoreći potpuno iščezao, na sreću, reče neko jer nema ni miris, ni ukus. No, to ne znači da ovde nije uspeo da proizvede suprotstavljanje stavova: da li je današnji traminac nastao od belog, ili obratno?
Vrhunski talkshow eksperta za misna vina Stjepana Karalića
Kratko predstavljanje srpske vinarije Nećak iz Petrovca na Mlavi koje su izneli Stefan Nećak i njegov otac, te njihova dva traminca iz berbi 2017 i 2018, bili su uvod u numeričku pokaznu vežbu vezanu za sortu u izvođenju dr. Ivane Alpeza, gde smo saznali da je na svetu pod ovom sortom oko 8.100 hektara, od čega 237 u Hrvatskoj, gde najstariji nasadi datiruju iz tridesetih godina prošlog veka.
Iskusni vuk Ivan Enjingi okasnio zbog prioritetne seče trave u vinogradu? Ili, zvezde uvek dolaze na kraju…
Pregled ove sorte u Mađarskoj, gde je ima jako malo, dao je Zoltan Đorfi, osnivač takmičenja portugizera, ali ovaj put u ime Instituta za vinarstvo iz Pečuja. Tamošnje ogledno dobro je drugo po veličini u Evropi, sadrži 1.800 sorti i to je najznačajniji centar za razvoj novih, inovativnih i otpornih sorti grožđa (izbegava se izraz „hibridi“). Odatle su stigle četiri etikete sa prizvukom traminca, prijatna Borsmenta 2018 ili pepermint u prevodu, Sylver 2018 koji nije oduševio, ali i dve razne berbe sorte i etikete Jazmin, gde se nije znalo da li je bolja 2017. ili ova poslednja sa 11 % alkohola. Izrazito cvetna, lagana a opet strukturna, od sorte koja se podjednako dobro kotira u proizvodnji palinke, a sad i vina, jer je ovo vino zauzelo 25. mesto u mađarskoj nacionalnoj konkurenciji, što je veliki uspeh za novostvorenu sortu.
Danilo Steyer, penušavci od traminca za pamćenje
Blago Alzasa dočekali smo spremno kroz izlaganje Mišela Ginglingera koji je dva puta osvojio regionalni trofej na Decanteru, a on sam je 13. generacija vinara u porodici. Dok Mišel podvlači značaj specifičnosti teroara, probamo berbe traminca 2001, zatim 2005, prepunu herbalnih nota, te najsvežiju 2017. Moram priznati da je ona najstarija Paul Ginglinger 2001 daleko bolja od najnovije i jedno zbilja upečatljivo vino. Zanimljiv je i podatak da sveže vino s Grand Cru oznakom staje svega 22 evra.
Radgonske Gorice Treminec, najprodavaniji u Sloveniji
A kako je legendarni Ivan Enjingi kasnio na sopstvenu prezentaciju zbog neodložnih radova u vinogradu, pre pauze smo imali priliku da čujemo krajnje pitko izlaganje majstora reči i vina, sveštenika Stjepana Karalića. Sa 84 godine i neprocenjivim iskustvom u obnovi, proizvodnji i čuvanju misnih vina u Đakovačko-Osiječkoj nadbiskupiji, došao je da nam ispriča legendu kako je traminac spasio papu Pavla Jovana II, a otkrio nam je i deo istorije uzgoja vina u selu Trnava i okolini Đakova, koja datira od prve polovine XIII veka, pa sve do osvojenog Regionalnog trofeja za ledeno vino koje je od žirija na Decanteru stavljeno u kategoriju do 100 funti za butelju 0,375. litara. No, čak više od same priče oduševilo je Misno Traminac ledeno vino 2009 u kome se ratluk i ruže gotovo kao u kakvom slatkom ulju kotrljaju beskrajno dugo po nepcu.
Ivan Barbić, jedini hrvatski MW doneo pun džak vrhunskih etiketa
Zapravo, tek tad počinje masovno degustiranje, jer Vera Zima iz vinarije Iločki podrumi donosi sedam traminaca različitih stilova, od najsuvljeg i najnovijeg, do super predikata. Iz ovog podruma godišnje izlazi pola miliona litara traminca, deo s oznakom Principovac. Kvalitetan i vrhunski tip traminca iz berbe 2018, Kasna berba 2017, Izborna berba 2015 koja je ranije osvojila platinu na Decanteru, izborna berba prosušenih bobica 2016 sa 84 grama šećera, pa Traminac izborna berba prosušenih bobica 2011, vino koje je na ocenjivanju Mundus Vini osvojilo veliko zlato i koje uz 134 grama šećera nudi „pun džak“ meda i suvog grožđa. Za kraj Traminac ledena berba 2008 gde je berba 2007 bila ujedno prva godina kad je dobijeno ovo vino, najnagrađivanije u Hrvatskoj i 19. najbolje vino na svetu u svojoj kategoriji! Zanimljivo, te 2018. godine rađene su dve berbe, za ovo vino 4. januara, i za sledeće krajem decembra.
Baranjski traminac „puška ubojita“ sa preko 19% alkohola u rukama Slavka Kalazića
A da se od traminca mogu dobiti vrhunski penušavci dokazuje Danilo Stejer iz slovenačke vinarije Steyer ili „kuće dišućeg traminca“, koja se u blizini Gornje Radgone vinima bavi od 1934. godine. Vina Steyer Vaneja probali smo u suvoj i extra brut varijanti magnum boca. Ovo prvo sa 20 % šardonea je iz 2014. godine i ostavlja pristojan utisak na širu publiku, dok bi se za extra brut, gde je osnovno vino proizvedeno iz berbe 2000. godine, moglo reći da je jednostavno – fantastično! Odležavao je na talogu šest godina, a koliko smo razumeli degožiran pre čitave decenije i još sadrži svaku kap živosti i svežine u sebi. I dok nas Danilo poziva na festival traminca 26. avgusta u Sloveniji, već prelazimo na izlaganje najpoznatijeg slovenačkog vinskog novinara Bruna Gaberšeka, koji predstavlja tramince Slovenije kroz četiri etikete. Naravno, neki od njih su oranž varijante, sve popularnije na zapadu. Traminec 2018 Radgonske Gorice najprodavanije je vino Slovenije, poluslatko, sa oko 11 % alkohola i veoma aromatično. Pullus Traminac G 2017 vinarije Ptujska klet je rađen batonaž metodom, a izdanak je Haloze, veoma specifične subregije na istoku Slovenije. Jako žuto, gotovo oranž, krajnje suvo vino Traminec Gross 2015 iz Štajerske sa 14,5 % alkohola, koje 30 meseci odležava u polovnoj bačvi, izrađuje se u svega 1.000 boca i ostavlja odličan utisak, baš kao i Traminec 2013 Otmar Šturm koji sa 30 dana maceracije i nakon tri godine u polovnom bariku potpuno potpada u new wave garažnu kategoriju oranž vina.
Vino Paul Giglinger čija je berba 2013 platinasta na Decanteru i čudesno Misno vino sa istom reputacijom
Možda bi utisak o ovim vinima bio i bolji da nije došlo do neočekivane promene. Da je jedna od legendi naturalnog vinarenja Radovan Šuman stigao na sopstenu radionicu „Moj život u harmoniji s prirodom“, zaokružio bi broj radionica na 13. Ali je zato na njegovo mesto uskočio Đorđe Bikicki sa trofejnim tramincem Uncensored . Iskreno, utisak je da su vina Bikicki izmamila kod većine prisutnih daleko više oduševljenja nego ona s etiketama iz slovenačkih vinarija!
Bruno Gaberšek predstavio Sloveniju kao zemlju traminaca i tamošnje new age vinske nade
Pretposlednja radionica otkrila je tramince iz Baranje kroz lik i delo Slavka Kalazića, koji je na početku izlaganja rekao kako nema vinarsku tradiciju, te da bi ova vina danas svakako bila još bolja da je ima. Kao i to da je traminac posadio 2005. godine iz znatiželje, a da je u Ilok umesto traminca iz berbe 2015, greškom doneo šardone godinu dana mlađi. Ali i bez toga, uvid u ova fantastična eko-vina sa sertifikatima bio je kristalno jasan. Traminac 2017 iz HORECA silver linije je već jako dobar, slasan, mirisan i mineralan predstavnik sorte. Traminac 2016 predviđen za retail prodaju sa cenom ispod pet evra je zrelije bran i sa 15,5 % alkohola, dok je berba 2012 iz premijum linije brana malo iza momenta pune zrelosti, što se takođe oslikava u punoći i kompleksnosti tamnije zlatnog vina sa 14,5 % alkohola. Sam Kalazić kaže da kvalitet najviše zahvaljuje čudesnom tlu Baranje koje sa mukom daje vina ispod 13 % alkohola i najavljuje barem jedan hektar vinograda u budućnosti koji će raditi po principima biodinamike.
Bojan Baša i Đorđe Bikicki sa hrvatskim kolegom
Ivan Barbić, jedini Hrvat sa titulom Master of Wine, predstavio je znalački tramince koji lagodno konkurišu za najbolje, ne samo u regionu već i u svetu. Čak 18 etiketa, od najsuvljih ka najslađim. Da ne nabrajamo nego samo istaknemo najupečatljivije. U ovoj trci aroma i ukusa, alzaške tramince su predstavljala vina iz vinarije Domaine Weinbach Clos des Capucins, razne berbe etikete Cuvée Theo, gde je ona iz godine 2009 sa oznakom Grand Cru ubedljivo bila najbolja. Sa druge strane bili su uglavnom hrvatski proizvođači: Iločki podrum, TRS, lep suv i mineralni traminac Rajaković, aromatični Jagunić, sjajni Josić i upečatljivo dobra etiketa iz privatne kolekcije Trdenića iz Moslavine, te Apostol iz Trnave, Kalazić i Tomac sa vinom Amfora 2017. I dok je traminac Apostol ponudio dosta mineralnosti i svežih kiselina, onaj iz vinarije TRS je slasan, pun citrusa, ratluka i ruža uz 14,5 % alkohola. Posebno čudo predstavlja Kalazićeva izborna berba 2017. sa preko 19 % alkohola koji se praktično ne oseća! Najavljen kao traminac iz njegove postojbine, iz vinarije Cantina Tramin, Nussbaumer 2017 je vino za koje proizvođači tvrde da je bolje i od čuvene etikete Epokale kojoj je Robert Parker dodelio 100 poena! I zaista, to je vino za koje bi rekli da je najčistiji etalon vina od traminca, onako kako bi ga u knjizi opisali.
Bodren, nešto najukusnije poznato u ovom trenutku u regionu
Za kraj poslastice. Traminac izborna berba 2015, vinarije Sever iz Zagorja imala je tu nesreću da je odmah posle nje u čaše sipano vino Traminac Trockenbeerenauslese vinarije Bodren Ice & sweet wine. Ovo remek delo vanserijskih kiselina koje iskaču preko 150 gr/l šećera iz svega 7,5 % alkohola, nudi slast, vanilu, kandirana voća ali i naznake voska. Vino je to koje eksplodira u ustima i ostaje trajno, pa ne čudi da je ledeno vino ovog proizvođača osvojilo platinu na Decanteru gde je i svrstano u deset najboljih na svetu, a Bodren vina su u poslednjih pet godina osvojila šest zlata i osam srebra na istom takmičenju!
Chef Tom Gretić i njegov gastro tim, zbunjivali čula na maestralan način
Konačno, stigao je i Ivan Enjingi da nas posluži svojim ekološkim tramincem, izbornom berbom bobica iz 2004. godine. Ovo vino je u prvi mah imalo 17,9 % alkohola kad je urađena analiza pa to piše na etiketi. Ipak, fermentacija se nastavila i gospodin Ivo veruje da je nivo alkohola kasnije dostigao blizu dvadesetog podeoka! A u vinu tercijarnih nota koliko samo poželeti se može i verovatno treba poslušati ovog vrhunskog vinara kad veli da očitani parametri malo znače i da se u dobrom vinu jednostavno treba uživati.
A traminac, pokazao je ovaj skup, pravo je vino za uživanje, nepravedno zapostavljeno od strane konzumenata. Njegove divne note ruže ili ličija, ananasa, grejpa, upravo su ono što traži savremeni vinoljubac i jedino ta glupava stara priča da je traminac lepo vino koje se teško pije, više ne stoji. Raznolikost, šarolikost stilova prikazanih na ovoj smotri, grade novi most poverenja prema odistinski predivnoj sorti i vinima od nje.
Nenad Basarić / vino.rs